hvalite zaposleneU Sarajevu je održan prvi sastanak neformalne asocijacije na nivou BiH koja ce se u naredne 4 godine baviti spajanjem trzišta rada i visokog obrazovanja.

Na sastanku su, pored organizatora, OKC-a iz Banjaluke, prisustvovali predstavnici iz civilnog društva, poslovne zajednice i politike.

Analizirajući Strategiji zapošljavanja BiH 2010-2014., Asocijacija  postavlja tri strateška prioriteta:

1.Promovisanje boljeg predviđanja potrebnih vještina i fleksibilnije postavljanje školskih programa u skladu sa tim prioritetima (anketiranje poslodavaca u saradnji sa javnim službama za zapošljavanje). Socijalni partneri bi trebali biti više uključeni u formuliranje i provođenje politika i programa stručnog obrazovanja i obuke kao i obrazovnih planova. Organizacije poslodavaca i radnika mogu pomoći u identificiranju najprikladnijih oblika obuke za raspoložive  mogućnosti za zapošljavanje.

2. Razviti bolje posredovanje između vještina i potreba tržišta rada (nezaposlenih i poslodavaca u saradnji sa javnim službama za zapošljavanje).

3. Premostiti jaz između svijeta edukacije i biznisa (uvođenje sistema dualnog obrazovanja ili bar njegovog dijela na način da studenti dio obrazovanja provedu u ili vezano za kompanije) Nezaposlenost u BiH je strukturne prirode, te da ni najbolji obrazovni sistem u ovom trenutku ne bi rješio u potpunosti probleme nezaposlenosti, ipak je veoma značajan korak u njihovom prevazilaženju.

Zbog toga su obrazovanje i obuka odraslih i cjeloživotno učenje potreba svakog društva  i jedan od EU standarda, pa tako i BiH obrazovnog sistema, stoga je neophodno stvoriti pravne (zakonske) preduslove koji bi omogućili uspostavljanje institucija, koje bi se bavile obrazovanjem i obukom odraslih, u kojima bi bez dileme univerziteti trebali imati značajnu ulogu. Ipak smatramo da bez postavljanja kvalitetnog obrazovnog sistema, rast potrebe za obrazovanjem odraslih pokazuje da je obrazovni sistem neefikasan i da je ovakav obrazovni sistem samo trošenje resursa bez efekata. Posebno je bitno obogatiti nastavne planove i programe sadržajima koji bi stvarali preduslove za razvoj preduzetničke kulture, a ona bi dalje bila uvod u promovisanje svijesti o samozapošljavanju. Teorijsko preduzetništvo, kao i praktično (obuka pisanja biznis planova), treba postati sastavnim dijelom srednjoškolskih i većine fakultetskih nastavnih planova i programa (naglašavamo ne samo ekonomskih fakulteta, već i medicinskih, tehničkih itd.). Potrebno je uvesti posebne programe razvoja omladinskog, ženskog, ruralnog i socijalnog preduzetništva. Učenje o preduzetništvu mora biti zasnovano na konkretnim aktivnostima i nastavnim metodama koji aktiviraju studente. Savremena literatura koja se bavi ovim pitanjem naglašava čitav niz reformi koje univerziteti trebaju poduzeti kako bi osavremenili preduzetničke programe, a sve sa ciljem kako bi dobili poželjne rezultate:

  •     Praktične studije slučaja, posebno o preduzećima sa visokim stopama rasta na kojima se rezultati mogu posmatrati kao veoma očigledni. Za ovu metodu se mogu koristiti pisani materijali, video materijali, ali i direktni susreti preduzetnika sa studentima,
  •     Grupne tehnike za kreiranje novih poslovnih ideja, te testno upravljanje njihovog rasta i razvoja, Poslovne igre i simulacije za osnivanje preduzeća, te praćenja njihovog rada i razvoja na osnovu pojedinačnih menadžerskih usluga,
  •     Predavanja preduzetnika, ali i drugih osoba koje imaju dodira sa praksom i koje mogu kritički analizirati proces preduzetništva sa studentima, Kod ove metode je jako važno da se organizuju posjete studenata preduzećima koja bilježe visoke stope rasta, Intervjui studenata sa preduzetnicima, posebno onima koji su zaslužni za uspjeh preduzeća koja imaju visoke stope rasta,
  •     Rad na različitim projektima finansiranim od međunarodnih donatora, domaćih kompanija, fakulteta ili institucija,
  •     Razvoj i procjena poslovnih planova i ideja,
  •     Osnivanje studentskih preduzeća.

 Zaključak prisutnih je bio da Asocijacija ne treba ostati samo na nivou dijagnosticiranja stanja već i konkretnih pomaka u ovoj oblasti. Formiranje Asocijacije se sprovodi u okviru CSSP programa.

Izvor: mladi.info