zasto treba citatiKoliko puta ste čuli da obrazovani stručnjaci ne mogu da nađu posao? Sigurno više nego jednom. Možda ste i sami jedan od njih. Sa druge strane, svakodnevno se pojavljuju oglasi za nova upražnjena radna mesta. Postavlja se pitanje – kako je moguće da ni visoko obrazovanje ni stručnost ne daju garancije? Šta nam onda može garantovati zaposlenje?

Danas nije dovoljno posedovati samo stručna znanja i veštine. Poslodavci od zaposlenih očekuju dodatne kompetencije, kao što su, na primer, transferzalne veštine. Čak i ako niste do sada čuli za njih, sigurno je da posedujete neke. Ove veštine nazivaju se tako upravo zato što su primenjive na bilo koji posao. Tu spadaju lični kvaliteti i stavovi koji vam pomažu da dobro radite sa drugima i ostvarite pozitivan uticaj na organizaciju kojoj pripadate. Podgrupa u okviru transferzalnih veština jesu takozvane „meke” veštine.

Koje su to meke” veštine?

Komunikacija je najpoželjnija od svih „mekih” veština. Slaganje sa kolegama, slušanje i razumevanje instrukcija i ukazivanje na greške bez ljutnje – sve su to vrline koje se uopšte ne podrazumevaju. Brza promena i prilagođavanje stilu i tonu komunikacije sagovornka može biti ključna za postizanje sporazuma ili ubeđivanje mušterije da kupi neki proizvod.

Donošenje odluka – da, i to je veština. Njeni aspekti su sakupljanje važnih informacija, traženje saveta, sposobnost da se vidi šira slika, svest o posledicama neke odluke – sve su to parametri koji vode do donošenja dobre odluke. Stručnost nema nikakve veze sa neodlučnošću ili ishitrenošću.

Posvećenost – možda vam ova veština više deluje kao crta karaktera, ali i ona se vežba. A svaki poslodavac voli da u svom timu vidi pouzdane, poletne i vredne saradnike. Takvima treba vrlo malo supervizije ili dodatnih motiva.

Fleskibilnost i upravljanje vemenom – izaći iz zone komfora i imati stav da se sve može je retka vrlina koju svaki menadžer ceni i prepoznaje. U kombinaciji sa efikasnim pravljenjem prioriteta i osećajem da se sa malo utrošenog rada postigne maksimalan efekat, nije nemoguće ispoštovati naizgled nerealne rokove. „Žongliranje” sa više projekata u isto vreme je rado viđena veština.

Liderstvo i veština rešavanja problema idu ruku pod ruku. Inspirisati druge svojim primerom ne odlikuje samo menadžere već i zaposlene. Dobar lider zna kada treba da izvrši zadatak, a kada da predloži inicijativu. Kada dođe vreme za inicijativu, tada i kreativnost i veština rešavanja problema dolaze do izražaja.

Biti timski igrač i raditi pod stresom. Znanje i talenat pojedinca ne doprinose mnogo kada zadatak treba da izvrši tim saradnika. Veština igranja u timu podrazumeva otvorenost i spremnost da se u cilju završetka posla pomogne drugom, a u stresnim okolnostima ova i sve druge „meke” veštine najviše dolaze do izražaja.

Ovo su samo neke od „mekih” veština, a ima ih još dosta.

Dobra vest kada je reč o transferzalnim, pa samim tim i „mekim” veštinama jeste da se one ne moraju dobiti samo rođenjem – one se vežbaju i uče. Njih svako može da ima. Svako ko odluči može za kratko vreme usavršiti one transferzalne veštine za koje smatra da mu nedostaju.

Kako ih steći?

Danas postoje specijalizovane obuke za ovakve veštine. Na BusinessAcademy je formirana posebna obuka za sticanje transverzalnih veština. Oni kažu da je ključ uspeha u paralelnom razvijanju i stručnih praktičnih i „mekih” veština. Tako polaznici na ovoj akademiji, pored programa koji pohađaju za oblast biznisa, marketinga, prodaje i slično, prolaze Personal Development Program, koji se sastoji od niza treninga i radionica na kojima se stiču transverzalne veštine (motivacija, samopouzdanje, fokus, koncentracija, selekcija prioriteta i dr.), neophodnih za uspešno obavljanje posla. Oni potvrđuju da su polaznici izuzetno zadovoljni ovim programom i da im je pomogao u profesionalnom napredovanju.

Izvor: B92